Tra­di­ci­o­nal­na knji­žev­na ma­ni­fe­sta­ci­ja „Da­ni Nje­go­še­vi”, ko­ju u Nik­ši­ću or­ga­ni­zu­ju Knji­žev­no dru­štvo „Nje­goš” i Srp­ski na­ci­o­nal­ni sa­vjet Cr­ne Go­re, po­če­la je ju­če pro­mo­ci­jom zbor­ni­ka ra­do­va sa sim­po­zi­ju­ma i na­uč­nih sku­po­va o Pe­tru Dru­gom Pe­tro­vi­ću Nje­go­šu odr­ža­nih pret­hod­nih go­di­na. Knji­žev­no dru­štvo je do sa­da iz­da­lo tri zbor­ni­ka u ko­ji­ma su sa­bra­ni na­uč­ni, knji­žev­ni ali i du­hov­ni tek­sto­vi o dje­li­ma naj­ve­ćeg srp­skog pje­sni­ka. Ured­nih tih iz­da­nja i pred­sjed­nik Knji­žev­nog dru­štva „Nje­goš” Mi­lu­tin Mi­ćo­vić is­ta­kao je da su se or­ga­ni­zu­ju­ći ma­ni­fe­sta­ci­ju tru­di­li da oku­pe lju­de ka­ko bi re­ak­tu­e­li­zo­va­li Nje­go­še­vo pri­su­stvo u ov­da­šnjoj Cr­noj Go­ri. Vla­di­ka Ra­de svo­jim du­hov­nim iskra­ma ima ukup­no pri­su­stvo u ci­je­lom na­ro­du, is­ta­kao je Mi­ćo­vić, kao i u in­te­lek­tu­al­ci­ma ko­ji sa­gle­da­va­ju sud­bi­nu svog na­ro­da, a po­seb­no sud­bi­nu po­je­din­ca i čo­vje­ka pod ne­bom.
- Ako smo bli­zu Nje­go­ša, ako smo pri­če­šće­ni tom nje­go­vom taj­nom on­da smo udo­sto­je­ni kao lju­di i kao na­rod. Ne­mo­gu­će je da­nas bez Nje­go­ša iza­ći na kraj sa di­le­ma­ma, pro­ti­vur­ječ­ji­ma, su­prot­no­sti­ma, sa or­ga­ni­zo­va­nom stra­te­gi­jom ra­za­ra­nja kul­tur­nog iden­ti­te­ta i du­hov­nog pam­će­nja u Cr­noj Go­ri. On je no­si­lac bor­be ka­ko pri­je ta­ko i da­nas - ka­zao je Mi­ćo­vić.
Ide­ja Knji­žev­nog dru­štva „Nje­goš” je, is­ta­kla je ju­če prof. dr Li­di­ja To­mić, da se sa na­uč­nim, struč­nim i ese­ji­stič­kim ra­do­vi­ma otva­ra i tu­ma­či Nje­go­še­vo dje­lo i mi­sao. Na tri na­uč­na sku­pa, ili sim­po­zi­ju­ma, Dru­štvo je oku­pi­lo po­zna­va­o­ce i lju­bi­te­lje Nje­go­še­vog dje­la i re­zul­tat tih raz­go­vo­ra su zbor­ni­ci pod na­zi­vom „Da­ni Nje­go­še­vi” ob­ja­vlje­ni 2010.,2011. i 2013. go­di­ne.
- „Da­ni Nje­go­še­vi”, kao i knji­žev­na ma­ni­fe­sta­ci­ja, kon­cen­tri­šu mi­sao na ve­li­kog pje­sni­ka i nje­go­vo dje­lo. Ono ima sna­gu i moć gran­di­o­znog zna­ča­ja i vri­jed­no­sti, ne sa­mo u srp­skoj, već i u svjet­skoj knji­žev­no­sti. Nje­go­še­vo knji­žev­no dje­lo mo­že­mo upo­re­di­ti s iz­u­zet­no­šću i ne­is­crp­no­šću ko­je go­vo­re da je či­ta­nje Nje­go­ša uvi­jek nov iza­zov za po­et­ski do­ži­vljaj i ra­zu­mi­je­va­nje - re­kla je, iz­me­đu osta­log, prof. dr To­mić.
Knji­žev­no dru­štvo „Nje­goš” osno­va­no je 2004. go­di­ne, upra­vo u vri­je­me ka­da su se u Cr­noj Go­ri ga­si­le sve srp­ske kul­tur­ne usta­no­ve i ma­ni­fe­sta­ci­je, na­veo je pje­snik Zo­ran Ko­stić. Upr­kos de­ša­va­nji­ma ko­ja su i da­nas ak­tu­el­na sa ovih pro­sto­ra ni­je se od­se­li­la srp­ska ri­ječ.
- Pre­i­me­no­va­njem srp­skog je­zi­ka u ne­što dru­go, Cr­na Go­ra je ci­vi­li­za­cij­ski po­ni­šti­la se­be. Dru­štvo „Nje­goš” je i osno­va­no i po­sto­ji da bi oču­va­lo je­zik, nje­go­vo svi­je­tlo, sna­gu, a per­so­ni­fi­ka­ci­ja tog je­zi­ka je sva­ka­ko nje­gov naj­ve­ći pi­sac, onaj ko­ji ga je pro­sla­vio- Nje­goš. On je na­stao iz je­zi­ka srp­skog ali mu je vra­tio kao ni je­dan naš pi­sac, ta­ko što ga je di­gao me­đu naj­ve­će evrop­ske je­zi­ke is­pi­su­ju­ći zlat­nom ni­ti srp­ski iden­ti­te­ti i srp­sku mi­sao, na­gla­sio je Ko­stić.
Ovo­go­di­šnjim „Da­ni­ma Nje­go­še­vim” obi­lje­ža­va se 170 go­di­na od ob­ja­vlji­va­nja „Lu­če mi­kro­ko­zme”, ko­joj je po­sve­ćen pje­snič­ki sa­bor „Lu­ča” ko­ji je odr­žan si­noć, a na ko­jem su uče­šće uze­li broj­ni pje­sni­ci i knji­žev­ni­ci.B.B.